Fiziomedika Niš

Oštećenja nerava

Oštećenje nerva je smanjenje ili prekid signala između mozga i tela, a može nastati usled traume, kompresije ili bolesti.

Lezije perifernih nerava

Uzroci lezija perifernih nerava su:
– kompresija: spondiloza-osteofiti, protruzija diska, spazam mišića, tumori
– upalni procesi (tuberkulozni spondilitis)
– trauma

Cervicobrachialgia

Plexus cervicalis (C1-C4)

Plexus brachialis (C5-T1)

– Ošećenja plexusa brachialisa (C5-C6) su najčešće izazvana porođajnom traumom. Karakteristični znak je, da ruka visi sa šakom okrenutom unazad.
– Nervus axilaris – bolesnik nije u stanju da podigne ruku do horizontalnog položaja.
– Nervus musculocutaneus – pacijent ne može da savije i okrene podlakticu.
– Nervus medianus – oštećenje ovog nerva daje karakterističan znak ” Pripovedački prsti”.
– Nervus ulnaris – dolazi do deformacije šake i dobija izgled “kandžaste šake”.
– Nervus radijalis – lezija ovog živac nije retka i lako se prepoznaje jer se ispoljava “visećom šakom”.

Lumboishialgia

Plexus lumbalis (L3 – L5)

Oštećenje n.femoralisa se najčešće dešavaju kod prolapsa intervertebralnog diskusa. Dolazi do gubitka snage mišića prednje strane butine. Hod po neravnom terenu uz stepenice ili ustajanje sa stolice su veoma otežani.

Plexus sacralis (L4-L5, S1 – S3)

– Nervus ichiadicus – lezije pojedinih korenova u sastavu išijadičnog živca sa bolovima duž noge, uglavnom su izazvane degenerativnim promenama na kičmenom stubu (išijas). Bolovi najpre počinju u lumbalnom delu kičme, obično posle naprezanja. Aktuelni bol je lokalizovan u istom predelu i širi se ka zglobu kuka, niz nadkolenicu i list sve do prstiju. Bolovi se pojačavaju sa pokretima i naprezanjem (kašalj, kijanje, smeh) te bolesnik zauzima “antalgični” položaj (položaj gde su bolovi najmanji).
– Paraliza nervusa peroneusa daje poznati simptom “viseće stopalo”. Bolesnik nije u stanju da podiže stopalo, visoko diže nogu da ne bi pri hodu zapeo o tle, a pri spuštanju stopala prvo prsti dodiruju podlogu (petlov hod).

Terapija

– Gunaforeza
– Primena elektroterapije (struje) zbog otklanjanja bola, poboljšanja cirkulacije krvi, nervne sprovodljivosti, kao i stimulacije oslabljenog mišica (IFS, TENS, GALVAN, EKSPONENCIJALNE STRUJE, DD)
– Primena ultrazvučne terapije, koja ima efekat mikromasaže na nivou ćelija, i koja se može primeniti kao kontinuirana sa termičkim efektom ili kao impulsna kada je taj efekat nepoželjan.
– Primena laseroterapije po bolnim tačkama ili akupunkturno.
– Primena kineziterapije. Ciljane vežbe za bolne segmene pogotovo za leđnu i karličnu muskulaturu. Edukacija pacijenata za primenu vežbi u kućnim i kancelarijskim uslovima. Edukacija o zaštitinim položajima prilikom ustajanja iz kreveta, dizanja tereta i niz drugih ergonomskih saveta.

Bellova paraliza

Najčešće oboljenje n.facijalisa

Simptomi nastaju akutno – obrva je spuštena i osoba ne može da nabere čelo. Oko je otvoreno, suzi, donji kapak visi i pri pokušaju da se zatvori – jabučica krene prema gore i upolje. Usna je spuštena na bolesnoj strani, hrana se nakuplja između obraza i desni. Za pacijenta ovo stanje predstavlja i estetski i socijalni problem.

Terapija podrazumeva primenu:

– Fizikalne terapije – galvanizacija, tačkasta elektrostimulacija mišića, UZ
– Laser AP ili akupunktura iglicama u vidu stimulacije za paralisane mišiće lica
– lagana biostimulativna masaža zahvaćene muskulature lica
– vežbe za mimičnu muskulaturu ispred ogledala
– Medicinska akupunktura

Neuralgija n.trigeminusa

Neuralgija trigeminusa se manifestuje pojavom iznenadnih, oštrih bolova u licu. Bol je vrlo jak, kao udar nožem ili električnom strujom i najčešće se javlja u predelu gornje vilice. Karakteristična je pojava grča mišića lica zbog bolova (“tic douloureux”). Nekada se istovremeno javlja crvenilo lica, vlaženje oka i sekret iz nosa. Fizikalna terapija podrazumeva primenu analgetskih elektroter. procedura (TENS,DD,Laser)

Sindrom karpalnog tunela

Sindrom karpalnog tunela je bol ruke uzrokovan pritiskom na središnji nerv dok prolazi kroz karpalni tunel zgloba. Simptomi uključuju ukočenost, trnjenje i bol (naročito noću). Sve što uzrokuje oticanje u zglobu može uzrokovati sindrom karpalnog tunela, uključujući ponavljajuće pokrete ruku, trudnoću i artritis.

Oboleli od karpalnog sindroma obično imaju sledeće simptome u ruci ili prstima:

– bol
– žmarci
– osećaj gorenja,paljenja
– slabost ili grčeve
– opaženo oticanje

Simptomi se obično pogoršavaju noću, a Vaš hvat će oslabiti kako napreduje stanje. Na kraju ćete primetiti atrofiju mišića (pogotovo vidljivo oko palca) i gubitak funkcije ruke ili nespretnost.

Karpalni tunel štiti bitne strukture ručnog zgloba, kao što su srednji živac (medianus), krvne sudove i tetive koje prelaze na i iz Vaše šake. Dlan šake ima traku jakih ligamenata (fleksor retinakulum) dok je zadnji deo tunela zakrivljena skupina kostiju zgloba.

Uzroci sindroma karpalnog tunela

Simptomi sindroma karpalnog tunela počinju kada pritisak u tunelu postane previsok. Ovo dovodi do toga da se srednji živac pritiska dok prolazi kroz mali tunel.

Porast pritiska karpalnog tunela se dešava kada se desi jedna od dve stvari:

1. Prostor tunela se smanjuje, poput oticanja zgloba, npr. nakon traumatske povrede, delimične subluksacije karpalnih kostiju, frakture ili tenosinovitisa;
2. Kada se sadržaj tunela (koji obuhvata srednji živac, krvne sudove i tetive) poveća.

Obe ove situacije povećavaju pritisak na nerv, dovodeći do simptoma karpalnog tunela.

Drugi uzroci sindroma karpalnog tunela

Često, srednji nerv se komprimira negde drugde duž njegovog puta – ne u karpalnom tunelu – i manifestuje simptome karpalnog tunela. Najčešće se kompresija dešava u vratu, ali se može pojaviti bilo gde duž nervne putanje dok putuje do šake. Ovo zarobljavanje predisponira živce da razviju simptome karpalnog tunela.

Kako se to dešava?

Zdravi nervi imaju zalihu tečnosti koja se naziva aksoplazma, koja obezbeđuje živcu hranljive materije. Normalno, pritisak od oko 70 mmHg pokreće ovaj fluid polako duž dužine nerva. Međutim, ako je živac blago zgnječen (npr. ispupčenim diskom vrata) onda je tok ovog fluida prekinut. Vaš živac će gladovati i vi ćete imati simptome karpalnog tunela.

Važno je da utvrdite mesto kompresije nerva. Mnogo je pacijenata tokom godina koji su imali operaciju karpalnog tunela bez ikakve koristi, jer su simptomi karpalnog tunela nastali od kompresije nerva negde drugde. Ovo stanje je poznato kao „sindrom dvostrukog lomljenja“.

 

Izvori potencijalne kompresije

Vaši simptomi mogu poticati iz drugog dela srednjeg živca. Ovaj izvor se često previđa i može Vas spasiti od neuspešne operacije. Fizioterapeut treba detaljno pregledati Vašu donju vratnu kičmu, posebno C6, C7, C8 i T1. Ovo je verzija „sindroma dvostrukog lomljenja“ i postoji povećana verovatnoća sindroma karpalnog tunela kod ovih pacijenata.

Abnormalna neurodinamika

Vaši nervi treba da slobodno putuju svojim putevima između kičme i prstiju. Svaka interferencija njihove pokretljivosti može izazvati simptome, npr. ožiljno tkivo, zategnuti mišići.

Hormonski faktori

Neuravnoteženost hormona može uzrokovati oticanje ruku i stopala, o čemu svedoči prevalencija stanja u srednjih godina ili trudnica.

Hvatanje, ponavljanje i mikrovibracija

Zanimanja povezana sa ponavljajućim aktivnostima fleksije zglobova (poput rada na računaru, masiranja) i vibracionim alatima imaju visoku učestalost sindroma karpalnog tunela.

Dijagnostikovanje sindroma karpalnog tunela

Lekar će dijagnostikovati sindrom karpalnog tunela na osnovu Vaših simptoma. Oni koriste različite testove kao što su Falenov test, Tinelov test ili test kompresije zglobova / srednjeg nerva, koji pritiska karpalni tunel. Takođe je važno da temeljno pregledate zglobove donjeg dela vrata i gornjeg dela leđa, kao i mobilnost živčanog tkiva – neurodinamiku.

Lekar vas može uputi na proveru provodljivosti nerva(EMNG) da biste utvrdili da li su nervni impulsi usporeni kompresijom karpalnog tunela ili dalje uz ruku.

Ultrazvuk može otkriti uvećanje medijalnog nerva. Rendgenski snimci mogu identifikovati koegzistirajuće patologije.

Tretman sindroma karpalnog tunela

Odmor i edukacija pacijenata o problemu

Odmaranje od potencijalnih uzroka je važno. Bitno je pojasniti situaciju pacijentu i podići svest o tome koji simptomi i koje pozicije ili aktivnosti mogu izazvati sindrom karpalnog tunela.

Noćna udlaga

Noćna udlaga za ručni zglob korisna je za sprečavanje savijanja zgloba i stoga simptoma karpalnog tunela.

Fizioterapija

Fizioterapija je korisna za većinu obolelih od karpalnog tunela, naročito u blagim do umerenim slučajevima.

Vaš fizioterapeut će se fokusirati na mobilizaciju karpalnih kosti i istezanje fleksor retinakuluma za otvaranje karpalnog tunela, vežbe klizanja živaca i tetiva koje obezbeđuju potpuno nesmetano kretanje nerva, manipulativne tehnike oslobađanja kao i na vežbe držanja, finih motornih pokreta i razvijanja spretnosti ruku.

 

Pokazano je da ultrazvučna terapija pomaže kod sindroma karpalnog tunela, kao i da ciljana masaža smanjuje bol u karpalnom tunelu i pomaže obnavljanju snage stiska kod obolelih od ovog sindroma. TENS struja (transkutana električna stimulacija mišića) ublažava bol povezan sa sindromom karpalnog tunela.

Ergonomske korekcije

Ako je karpalni tunel izazvan na radnom mestu, onda bi ergonomska procena radnog mesta i radne prakse mogla biti korisna za sprečavanje ponavljanja. Možda će biti potrebna izmena aktivnosti.

Hirurške intervencije

Pre nego što preduzmete operaciju karpalnog tunela, važno je da ste proverili sve druge moguće izvore. Kao što je ranije pomenuto, rešenje sindroma karpalnog tunela posle operacije je često privremeno ili nepotpuno ako simptomi nastaju negde drugde. Kao opšte pravilo karpalna hirurgija će se normalno primeniti posle 6 do 12 meseci konzervativnog lečenja. Međutim, operacija se može razmotriti u roku od nekoliko meseci ako se neurološki simptomi brzo pogoršaju.

Čak i ako se oslobodite bola u karpalnom tunelu – bilo sa udlagama ili operacijom – to može biti samo privremeno rešenje, ako postoji druga lokacija na kojoj živac ima „sindrom dvostrukog lomljenja“. Očigledno, u ovim slučajevima, lečenje čitavog nervnog puta je izuzetno važno za ublažavanje simptoma.

Prognoza sindroma karpalnog tunela

Blaga do umerena oboljenja sindroma karpalnog tunela imaju povoljnu prognozu uz konzervativne tretmane. Najbolji rezultati se javljaju u prva tri meseca lečenja. Teži slučajevi, naročito oni sa atrofijom mišića, imaju veću verovatnoću da zahtevaju hirurško oslobađanje karpalnog tunela.

Email adresa:

office@fiziomedika.rs


Kontakt telefon:

063 351 310
018 350 3100

Lokacija:

Dobrile Trajković 11,
18000 Niš,
Republika Srbija

Radno vreme:

Pon - Pet: 09:00 - 21:00
Subota: 09:00 - 14:00
Nedelja: Ne radimo